Kolotecina, kao svaka druga Book Summary
Summary ratings: 3 stars
(xx voters)
Visits
:
61
words:
600
Published: September 13, 2007
Dan kao svaki drugi. Jutro je, ja svez I cio, kao zapeta puska krecem u novi "lov". A svi mi znamo da je "lov" veoma bitan za drustvo u celini. Sve bi bilo previse monotono bez njega, zar ne? I dok se izvrsavaju poslednje pripreme lovina se pazljivo bira. Sva oprema je spremljena zajedno sa mnom chilim I vedrim zeljan novih lovina , ne iz hira vec iz potrebe.
Krecem, oprezno se krecuci kroz nepreglednu dzunglu, izbegavajuci brojne opasnosti koje vrebajuci iza svakog "drveta", iza svakog "kamena" pokusavaju da me izbace iz ravnoteze , pokusavajuci da me uvuku u vrtlog bezumlja I straha. Pokusavam da lociram cilj ali mi ne uspeva. Nije da nema ciljeva , jednostavno ne mogu da nadjem odgovarajuci. Moze se reci da trazim novu vrstu ne da je ubijem ili zarobim vec da joj se pridruzim. Kad malo bolje razmislim mozda sam ja ta vrsta koja treba da bude otkrivena. Ustvari , pa ja lovim samog sebe.
Ali ne, to ne moze biti tacno. Tacnije receno, delimicno tacno. Ne moze postojati nova vrsta ako postoji samo jedna jedinka. Ja sam samo jedna polovina. Druga je negde tamo. Moram je naci. Ukoliko je ne nadjem ja ustvari I nisam nikakva polovina, ja sam nista. Iz nicega ne moze biti icega, prosto I jednostavno NISTA. Zato, taj "lov" je potreba, osnovna potreba, potraga za afirmacijom, potvrdom postojanja. Nije potrebno ubiti lovinu da bi ona bila ulovljena.
Istorija nas uci mnogim stvarima na mnogo nacina.
Lovac : osoba, sa ili bez odredjenog alata(oruzja) ciji je jedini cilj hvatanje i/ili ubijanje plena.
Lovina/Plen : zivo bice "osudjeno" da bude glavna I osnovna paznja vec pomenutog lovca.
Ali da li je ovo u potpunosti tacno.
Nijedno zivo bice ne moze biti uhvaceno osim ako ono to ne zeli. Kako onda mozemo znati ko koga lovi. Nema malo primera koji ovo potvrdjuju. Svi mi smo to videli ili u najgorem slucaju culi.
Sta smo mi onda?!
U nama stvarno postoji ubilacki instiknt ali da li nas to oznacava kao lovce. Ako je vec tako pa I najobicnija krava moze da postane ubilacka masina zeljna krvi.
"Ko se maca lati od maca ce I umreti". To je I nasa sudbina. Zar stvarno mislimo da ce sve ono sto smo pocinili I sto cemo pociniti ostati nekaznjeno, u najmanju ruku kompenzovano. Da li cemo sami sebi presuditi, naravno bez namere za tako nesto, ili ce nas neka druga vrsta naterati na expres pokajanje to cemo vec videti(ili ne). Sve je to prilicno izvesno. Jedina neizvesna cinjenica je KADA. Moze biti danas, sutra za hiljadu godina ali to u principu nije bitno zar ne. Zivecemo kako smo I do sada, radicemo sve one ogavne stvari kao I do sada(naravno bez trunke kajanja). Sunce ce se radjati, noci ce padati(mozda I jos nesto pored toga) a mi cemo se ubijati kao I do sada.
Svako od nas nesvesno to vec zna, ali zasto se zamarati.
LOV JE POCEO!!
More summaries about the Kolotecina, kao svaka druga